Duško Trifunović - Breza na mesečini

                  Breza na mesečini

Ja nisam tvoga kova
tebi se samo cini
nisam iz tvojih snova
breza na mesecini

Ti zelis da se vratim
u tvoju ljubav setnu
da tvoju dusu shvatim
i da me cuvas sretnu

Ne treba mani neznost
ni tvojih reci svila
zar mogu da se vratim
gde nikad nisam ni bila

Duško Trifunović

 

Izet Sarajlić - Već naglas

 Već naglas    

Već naglas su te brezama recitovala moja predvečerja.
Već ništa u mom životu nije bilo tako važno kao ti.
Već sve oko mene je bilo samo dio mog opšteg mita o tebi.
Već nijedan drvored kojim si prošla nije se zvao prosto drvored.
Već sve je znalo da ćeš doći; s nebom pločnici već su se u život kladili da si negdje tu.
Budućnost je imala hiljadu imena i tek posljednje bilo je usamljenost.
Budućnost je već oponašala tvoje pokrete i tvoj hod.

Izet Sarajlić

Miroslav Antic – Kad bi jastuci progovorili

                                                                    

 Kad bi jastuci progovorili

o tome sta neko sanja i krije,
kada bi zaista progovorili
o tome sta neko radi kradom,
o devojcici,
na primer,
sto imitira starije
i nesto spletkari… spletkari,
sva izbrljana pomadom,
ili o decaku
sto se tupim ziletom brije
– kao: kuburi covek s bradom,
i sve ostalo kad bi progovorili
o tebi
i o meni,
bilo bi da se place i smeje
i da se pocrveni.

Srecom: jastuci nista ne govore.
Cuvaju milion tajni u mekoj belini perja.
Oni su kao ladje,
velike bele ladje,
sto plove u nemoguce,
u snove,
u bezmerja.
Uvece te odvedu.
U zoru te dovedu,
I zna se: sve je uredu…

Miroslav Antić

Vito Nikolić - Jednom,kad bude veče...

 

Jednom, kad bude veče,
Kad budeš sama,
I bude neka kiša lila..
Jednom,
Kad oko svojih usana
Nađeš tuđi osmijeh, mila,
Znam,
Biće ti teško, a mene neće biti
Da ti u tom času što god kažem..
Biće jedno veče, jedna kiša i ti
Koju sam divno umio da lažem..


Vitomir Nikolić

Laku noć

 

 S jeseni

S jeseni zeleni tuga u meni,
s jeseni, kad dozru dunje i regruti
i djevojke kad se zanevjeste,
s jeseni, nekud me zovu ceste...
Nekud gdje lisce nikad ne zuti
i gdje su ljudi vjeciti regruti
a djevojke vjecite nevjeste...
S jeseni - tako su lazljive ceste.

Vito Nikolic

Rezak Hukanović - Tvoje ruke

TVOJE RUKE

Tvoje su ruke produžena sreća djeteta.
Dva su zalutala grijeha, nemirne i nježne,
Tvoje ruke su dva uzastopna proljeća,
dva cvrkuta ptica, dvije pahulje snježne.

Vrhovi prstiju ko najsladje dirke trepere,
ko grančice breze, ko potok bistri u proljeće.
One su zalutali grijeh, molitve i kletve,
i požuda i čežnja iz njih u jatu polijeće.

Pred njenom kožom sve ljepote zašute.
Sa dlanova njenih i ptice se opijaju,
Pjesmom potiču na grijeh, ili tek nakanu slute,
svaku ariju pretvore u najljepšu melodiju.

Ruke su tvoje šapat najglasnije tišine,
sa kojih nur, svjetlost i nevine požude izviru.
Dvije su velike tajne što dodirom liječe,
most su preko kojeg sve slutnje naviru.

Rezak Hukanović

Vintage fotkice

Sretan Badnji dan

Neka ti od Badnjeg dana sve krene na bolje, da imaš za sve snage i volje. Da ljubav ti bude ko najlepši san, želim ti sve najlepše za Badnji dan!

U susret praznicima...