Momo Kapor - Magija Beograda - Dlan

Fotografija: Rodoljub Marjanović

Dlan

Iz vazdušnih snimaka Beograda moguće je, baš kao sa dlana, čitati njegovu prošlost, sadašnjost i budućnost.
Beograd na svom dlanu ima žuljeve, ima ožiljke, poseduje čvrstinu prijateljskog stiska, snagu opasne pesnice, mekoću milovanja.
Njegovi prsti : putevi što vode u beli svet – oni stari, carski, seljački, kolski, automobilski, magistralni : oni što presecaju nebo ispisujući za sobom duge bele pruge...
Linija karaktera : obrisi izrovašenih tvrdjava na Kalemegdanu.
Linija života : duga i često prekidana brazgotinama ratova.
Evo i linije ljubavi : to su obale Ada Huje, Ratnog ostrva, Ade Ciganlije i Male ade...
Linija izuzetne sreće : tok njegovih reka.

Momo Kapor

Momo Kapor - Magija Beograda - Nebo

Nebo

Iznad ušća Save u Dunav vitlaju se oblaci mešaju magle sa istočnim i zapadnim vetrovima – dramatično nebo nalik je na veliko poprište neke nebeske bitke. U bilo kom trenutku dana, na njemu se oslikava duhovno stanje njegovih žitelja.
Ljudi odrasli na kamenom bregu ispod tako uzbudljivog ekrana, moraju da budu široke geste, burnih naravi i promenljive ćudi. Ti ljudi, koji i pored svega ostaju u svom gradu – raskršću vetrova, dok ga istorija ruši i satire u pepeo, prekrivajući zemljom i naslagama lišća tragove naselja i iščezlih civilizacija, kadri su da uvek iznova podignu svoj grad, ležerno i bez velikih pretenzija – grad po meri čoveka. Udoban kao dobro poznata kafana na koju smo se navikli od malih nogu. Grad koji neće zastrašiti putnika-namernika svojom veličinom, ali će ga sa stotinu nevidljivih niti zauvek privezati za svoje srce.

Momo Kapor

Momo Kapor - Magija Beograda - Duh

Duh

Beograd ne voli da se slika.
Mrzi ga da pozira. Mrda se. Ne ispada lepo na fotografijama, i uvek liči na neko drugo mesto.
Nije to Pariz, koji ume da se mazi sa slikarima.
Ni London, koji zna da se umiljava fotografima.
Ni Rim, što se kiti suvenirima.
Ni Beč, zgodan da se ugravira u pepeljaru.
Ni Moskva, koja lepo izgleda kada se smesti u staklenu kuglu sa snežnim pahuljicama.
Ni Berlin – medved, kao privezak za ključeve.
Ni Budimpešta, koja voli da se naslikana izležava na šarenim tanjirima ispod toplog ribljeg paprikaša.
Ni Istambul, sa zubima od zlata.
Ni Atina, kameni pritiskivač za rukopise...
Ostaje malo stvari u njemu koje već negde nisam video. Možda samo tri: njegove reke, nebo i ljudi. Iz ta tri prastara elementa radja se jedinstveni duh Beograda.

Momo Kapor

Magija Beograda (Beograd,pa Beograd) - Momo Kapor

Srbija Forum

Skitam Beogradom onom poznatom, utabanom stazom, što vodi od Kalemegdana do Slavije. Već poznajem sva lica u fotografskim izlozima. Kad šetate, često samo jednom, glavnom ulicom, posle izvesnog vremena učini vam se da živite u provinciji gde na korzou svako svakog poznaje. To je dobro osećanje. Čovek je manje usamljen. 
Jesen nas obmotava ranim maglama. Pod stopalima šušketaju uvele letnje novčanice- lišće koje je tako lepo opevao maestro Žozef Kozma. 
-Dobro vece, gospođo, kako ste? 
-Znate li da mi se vraća sin?- prilazi mi stara dama, majka školskog druga, uzbuđena i cvrkutava, nalik na sveže obojenu žutu kanarinku. 
-Zašto?- pitam. 
-Ne može više da izdrži!- kaže stara dama- Sve je u redu, mislim, što se posla tiče, ali, mama, kaže, ja tamo više ne mogu! Beograd, pa Beograd! 
Potrošio sam godine i godine iznad stotina ispisanih stranica da odgonetnem u čemu se sastoji duh Beograda, i šta je to čime nas vuče u svoje okrilje, a evo, danas manje znam nego na početku.

Magija Beograda (Bre) - Momo Kapor

Srbija Forum

Bre


Poslednjih desetak dana u Beogradu je boravila moja stara prijateljica, princeza Jelisaveta Karađorđević.
Došla je da poseti grad u kome se rodila. Ljubazno su joj pokazali Beli Dvor. Prošetala se perivojima po kojima se igrala dok je bila devojčica. Pomolila se u crkvi za seni svojih predaka.
Na njenom crnom slamnatom šeširu širokog oboda, sve vreme je venulo žuto cveće koje je ubrala na Kosovu Polju.
Za razliku od skorojevića obogaćenih preko noći, koji kada se vrate u Beograd iz belog sveta, imaju čitav niz primedbi na sve i svašta, Princeza se zaljubila u ovaj grad. Zavolela je, kaže, ljude, ulice, drvorede, našu hranu i način života…
Kada smo se upoznali pre dvanaest godina u Njujorku, otkrio sam joj tajnu, da sam kao dečak ljubio svaku žabu koju bih uhvatio.
— Zašto si ljubio žabe?

Momo Kapor - Magija Beograda

Srbija Forum

"...U proleće, kao da svi moji poznanici iz inostarnstva nagrnu u isto vreme u Beograd. Danima ništa ne radim, sem što im pokazujem grad i vodim ih sa sastanka na sastanak. Po dva puta ručam, po tri puta večeram, a usputna pića ne stižem ni da prebrojim! Usput, naravno, kao domaćin, moram da im objašnjavam stvari, koje ni sam sebi ne umem da objasnim...
- Kakvi su, u stvari, ljudi, Beogradjani?- pita me Bil, slavista iz Ohaja.- Šta je za njih karakteristično?
- Od svih Srba- kažem - Beogradjani najviše vole da ih vole!
- Ko ne voli da bude voljen?
- Niko, naravno, ali Beogradjani imaju, čini se, bolesnu potrebu za ljubavlju...
- Čime to tumačite? - pita radoznali Bil.
- Verovatno je to zbog toga - objašnjavam - što oni od malih nogu uče da je njihov grad najlepši na svetu, da je jedini podignut iznad dve velike evropske reke i da su se kroz istoriju svi otimali o njega. U njemu se najbolje živi, najukusnije jede, najlepše diše, najsladje spava. Beogradjani su najhrabriji, najpošteniji, najšarmantniji, najtalentovaniji; oni su švaleri, bekrije, lepotani...
- Pa - pita Bil - da li je to stvarno tako?
- Da vidite i jeste! - odgovaram i pocrvenim, jer sam upao u sopstvenu zamku. ..."

Momo Kapor