Sokolov greben

Sokolov greben

Na obali mora
stajao sam
i galeba bijelog
posmatrao let

Visoko, visoko
do zjenice sunca
do najljepsih snova
ga nosio on

I letio, kruzio, gledao, spazio
zaspalu ribu na dnu
i letio, kruzio, spazio, zgrabio
zaspalu ribu na dnu

Ref.
Ptico sto ljubis zvijezde
sklopi krila
jer tijelo je tvoje san
na dlanu mom

Ptico sto ljubis zvijezde
sklopi krila
jer gnijezdo je tvoje san
u oku mom

Rambo Amadeus

Mark Šagal

 

Dragana Konstantinović - Žena u crnom

ŽENA U CRNOM

Pognuta, zgurena, tiha, u crno zavijena,
nemoćno korake pruža protiv sopstvene volje.
Gde god Sunce da bije, oko nje caruje sena
što guši nadu da išta može da bude bolje.

Korača nemo dok kraj nje promiču neka lica
čiji pogledi beže kao da nje nigde nije;
daleko u njoj prhnu i poslednje jato ptica
i osta još samo tuga da joj niz pleća lije.

I nije više ona ni setna ni zamišljena,
davno je prošlo to vreme kad je imala snove,
davno je živela život, davno je bila žena,
sada je jos samo ljuska koja se ženom zove...

Prepuklo srce jos tuče i nikako da stane,
broji sapeto vreme u njenoj tami sto drema...
Zagasli život još tinja, još traje neke dane
dok usahla ruka žudi da mazi čega nema...

Umorno diže glavu kao da hoće da pita
očima ispranim, mutnim, bez boje i bez sjaja:
¨Zašto, kažite, zašto...?¨ Dok zamućen pogled skita,
osta da čezne za dugom večitog zagrljaja.

Dragana Konstantinović

 

Sretna Nova 2022. godina !

 

Zvonimir Golob - Osam izgubljenih stihova

 Osam izgubljenih stihova

Prvi je o tebi, ali neodređen.
Ono čega nema ostaje i peče.

Drugi je o tebi. Jabuke i voda
drhte u daljini dok uza me hodaš.

Treći je o tebi. Ne poznam ga više.
Samo svjetlo munje, vedro crne kiše.

Četvrti je o tebi. Ne vidim ti oči.
Tragovi u blatu, koraci u noći.

Peti je o tebi, a ti si daleko
do mrtvoga mora otišla si rijekom.

Šesti je o tebi, kao da te ima,
kao da si ovdje. Veče je, i zima.

Sedmi je o tebi, jedva da ga čujem.
Pod grlom u mesu skriva se. I ruje.

Osmi je o tebi. Govori i ćuti.
Ponavlja ga ptica. Ti ga nećeš čuti.

Zvonimir Golob

Goran Tadić - Da se predstavim

 

DA SE PREDSTAVIM

Ja sam ona ruka na njenom ramenu

sa fotografija pocepanih na pola.

Kad uzdiše i kaže nije mi ništa, ja sam to ništa

(i taj uzdah sam ja, bez mene bi se ugušila).

I onaj što joj se priviđa kad pogleda u retrovizor sam ja,

isti onaj iz anegdote: ko je to bio na vratima.

Ja sam sve u svemu.

Sve u svemu – niko.

Sve u svemu – ništa.

Goran Tadić

Goran Tadić - Da ti u dlan gledam

 

"Da ti gledam u dlan?"

Ne, ne proričem budućnost,
već sadašnji trenutak
želje da ti u dlan gledam
i vidim čime bi me hranila,
ovako poslušnog i izgladnelog.

Da ti u dlan gledam,
da se čudim
kako izdržim da ne poludim
od želje da ljubim
beskonačnu liniju mog života,
što se svud po tebi proteže?

Da ti u dlan gledam,
da se pokrenu svi moji nepokretni delovi,
(kao kad vodiš ljubav na daljinu, bez dodira),
da mislim da sam živ kad ugledam kap,
mojim suvim usnama namenjenu.

Da ti u dlan gledam,
dok ne ugledam odgovor na pitanje
zašto najdraže nije bliže
da dlanom srcu pokidanom
bore zategne
i ne dozvoli da pobegne
u spojene tuđe dlanove,
iz kojih će ga neko,
od tebe manje vredan,
na iskap popiti.

Goran Tadić

Srbija Forum

Ana Ahmatova - Umesto posvete

UMESTO POSVETE

Umesto posvete
Talasima lutala, šumom se krila
Priviđala se na emajlu sebi
Rastanak bih, možda, hrabro primila
Ali susret, bojim se, ne bih

Ana Ahmatova

Ljubiša Bačić - Moj živote, malo li te ima!

 Moj živote, malo li te ima!

Tek u šaku kol`ko stane zrno,
kol`ko odžak da izdimi dima,
ispod nokti kol`ko crno.
Odrani me zemlja, pa s`rani.
Ni da stanem niti da se prignem,
šta da čuvam,
o šta da se branim
nikud poš`o,
odnikud da stignem.
Moj živote, iskapana čašo
da se muke u tebe ugnjezde.
Čeljust razbi, trnovita pašo,
a ja tebe ukova u zvezde.

Ljubiša Bačić

Sergej Jesenjin - Haljina bela

 SF

Haljina bela

Haljina bela , purpurna traka ,
Latice kidam dozrelog maka.
Slavlje u selu poput oluje,
U kolu njena pesma se čuje.

Secam se, minu uz podsmeh blagi :
“Lep si , al’ nisi mog srca dragi .
Plam tvoje kose nek vetar gasi,
A moje drugi miluje vlasi.”

Znam da joj nisam blizak i mio:
Malo sam plesao, premalo pio.
Bio sam tužan, uvek u seni,
Dok pesma ječi i vino peni.

Srećnik, jer on je bestidnik mali,
Njegova brada prsi joj pali.
I dok u plesu vatra je greje,
Ona se meni u lice smeje.

Haljina bela, purpurna traka,
Latice kidam dozrelog maka.
Tu poput maka srce mi vene,
Zalud jer ona nije za mene.

Sergej Jesenjin