"Da ti gledam u dlan?"
Ne, ne proričem budućnost,
već sadašnji trenutak
želje da ti u dlan gledam
i vidim čime bi me hranila,
ovako poslušnog i izgladnelog.
Da ti u dlan gledam,
da se čudim
kako izdržim da ne poludim
od želje da ljubim
beskonačnu liniju mog života,
što se svud po tebi proteže?
Da ti u dlan gledam,
da se pokrenu svi moji nepokretni delovi,
(kao kad vodiš ljubav na daljinu, bez dodira),
da mislim da sam živ kad ugledam kap,
mojim suvim usnama namenjenu.
Da ti u dlan gledam,
dok ne ugledam odgovor na pitanje
zašto najdraže nije bliže
da dlanom srcu pokidanom
bore zategne
i ne dozvoli da pobegne
u spojene tuđe dlanove,
iz kojih će ga neko,
od tebe manje vredan,
na iskap popiti.
Goran Tadić
Nema komentara :
Objavi komentar