Ljubiša Bačić - Moj živote, malo li te ima!

 Moj živote, malo li te ima!

Tek u šaku kol`ko stane zrno,
kol`ko odžak da izdimi dima,
ispod nokti kol`ko crno.
Odrani me zemlja, pa s`rani.
Ni da stanem niti da se prignem,
šta da čuvam,
o šta da se branim
nikud poš`o,
odnikud da stignem.
Moj živote, iskapana čašo
da se muke u tebe ugnjezde.
Čeljust razbi, trnovita pašo,
a ja tebe ukova u zvezde.

Ljubiša Bačić

Sergej Jesenjin - Haljina bela

 SF

Haljina bela

Haljina bela , purpurna traka ,
Latice kidam dozrelog maka.
Slavlje u selu poput oluje,
U kolu njena pesma se čuje.

Secam se, minu uz podsmeh blagi :
“Lep si , al’ nisi mog srca dragi .
Plam tvoje kose nek vetar gasi,
A moje drugi miluje vlasi.”

Znam da joj nisam blizak i mio:
Malo sam plesao, premalo pio.
Bio sam tužan, uvek u seni,
Dok pesma ječi i vino peni.

Srećnik, jer on je bestidnik mali,
Njegova brada prsi joj pali.
I dok u plesu vatra je greje,
Ona se meni u lice smeje.

Haljina bela, purpurna traka,
Latice kidam dozrelog maka.
Tu poput maka srce mi vene,
Zalud jer ona nije za mene.

Sergej Jesenjin

Jasna Karamehmedović - Novembar

 

Novembar

Novembar donosi džez,

Mandarine,

I čaj sa cimetom.

Nirvanu,

Gledanje u plafon

I sjećanja.

Poneki plan

I zatim strah da se neće ostvariti.

Poneku sreću

I zatim strah da neće potrajati,

Novembar donosi

Tipičnu tebe

U kaputu

Promrzlu od slabosti


I jedne nepreboljene riječi.


Jasna Karamehmedović

Jesenja elegija - Sve moje jeseni su tužne

 

Dušan Jakšić – Sve moje jeseni su tužne


Sve moje jeseni su tužne

Dani plačni su svi

A moje oči još su vlažne

Suza i bola trag



Za tebe čujem da si srećna

Ljubav prati te svud

I ruže drugom da si dala

Što nama donese maj



Zar nisi mogla meni opet da se vratš

Dobro si znala tebe da još čekam ja



I uvek jesen kada dođe

Kiše stignu u kraj

Tad moje oči suze vlaže

Setim se našega sna

Tin Ujević - Igračka vjetrova

   

Igračka vjetrova

Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublažit neće gorki san.

Podaj se pjanom vjetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.

Leti ko lišće što vir ga vije
za let si, dušo, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet što nema korijena.

Tin Ujević

Meša Selimović - Ruka stisnuta...

 

Ruka stisnuta u tišini,
utješi više nego puno poznatih riječi.

Meša Selimović

Goran Tadić - Fotografija

 

Fotografija

Čak i na fotografiji
tvoja kosa miriše na tvoju kosu,
tvoje su usne ukusne kao tvoje usne,
a tvoje oči nežne kao tvoje oči.
Meškoljiš se u mom naručju,
kao kad si u mom naručju,
želiš me kao kad me želiš
i šapućeš ljubi me kao što umeš,
kao kad šapućeš ljubi me kao što umeš,
a ja ne znam odakle da počnem,
kao što ne bih znao odakle da počnem
kada bi izašla iz fotografije.

Goran Tadić

Miroslav Mika Antić - Ne bojim se ja zuba...

 

 

Ne bojim se ja zuba,
zubi su mekši od usana.
Zubi ujedaju za trenutak,
usne za ceo život.

Miroslav Mika Antić

Željko Krznarić - E svileno moje...

E svileno moje,
kolika ti je duša,
nisam znao,
kao proleće,
kad se rasprostre,
Kad se zazeleni...
A sad znam, koliko je
to svemira,
s tobom se našlo
u meni...

Željko Krznarić

 Sretan 8. mart!

Viktor Igo - Ako si čovjek...

 “Ako si čovjek – vodi ljubav,

ako si cvijet – budi mimoza.”

Viktor Igo

Duško Radović - Neki dani

 

Neki dani

Sumorni neki dani.
Sad je dobro imati prijatelja, jednostavnog,
vedrog, veselog, lekovitog.
Da nas nauci sta je vazno a sta nevazno
u zivotu.
Da nas lupi sakom po ramenu i da od tog
udarca ozdravimo.

Zivot prolazi, a mi ne znamo sta bismo
sa njim.
Mrzi nas ili ne umemo da zivimo.
Najradije bismo ga ustupili nekom drugom
i uzivali gledajuci kako je lep nas zivot
kad ga drugi zive.

Rodio se novi dan. Probudio se ceo
Beograd da ga vidi.
Cestitajte jedni drugima.
Radovali ste se i manjim uspesima.

Duško Radović

Duško Trifunović - Samoća

 

                                                                               

Samoća

Povlačim se u svoju samoću,
tamo gde su ljudi moga kova,
tamo gde se teško živi noću,
od tišine i opasnih snova.

Digao sam ruke od skandala,
od prošlosti i pogrešnih želja,
od lepote izvora svih zala,
od ljubavi i od prijatelja.

Povlačim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata,
da me nađu kad i njima bude
zakucala samoća na vrata.

Duško Trifunović

Žak Prever - Takva sam kakva sam

 

Takva sam kakva sam

Takva sam kakva sam.
Baš takva sam stvorena.
Kad imam želju da se smejem,
Smejem se grohotom.
Volim onog ko me voli.
Pa zar sam za to kriva?
Što nije uvek isti onaj koga volim.
Takva sam kakva sam.
Baš takva sam stvorena.
Pa šta sad hoćete?!
Šta hoćete od mene?!
Stvorena sam da se dopadam
I tu se ništa ne može izmeniti.
Potpetica mi je suviše visoka,
Struk mi je suviše vitak,
A grudi suviše čvrste.
I koluti pod očima suviše modri.
A onda i zatim
Takva sam kakva sam!
Dopadam se onome kome se dopadam.
I šta se to vas tiče?!
Ono što mi se dogodilo…
Da, ja sam volela nekoga.
Nekoga ko me je voleo.
Kao deca što se među sobom vole
I znaju prosto da vole,
Da vole, vole, vole…
I zašto me onda ispitivati?!
Ja sam ovde samo da vam se dopadam
I ništa se tu ne može izmeniti!

Žak Prever

Desanka Maksimović - Opomena

Opomena

Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.

Može mi se učiniti
da tonem u zvuke
pa ću ruke
svakom pružiti.

Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

I mogu kom reći u tome času
čudesnu tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Učiniće mi se negde u šumi....
Ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.

Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme

Učiniće mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu, ranu srca dira

O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira...

Desanka Maksimović

Sve sam to ja...

Sve sam to ja...
I ove rane, i ti osmesi, suze radosnice, jecaj iz grudi,
preki pogled, kao i onaj zaljubljeni, blag,
oluja sam zorom, smiraj letnje noći, muk i krik u jednom..
Sve sam to ja, voli me do kosti i srži, ili ne počinji.

 

Aleksandar Blok - Noć,ulica,fenjer,apoteka

 

NOĆ, ULICA, FENjER, APOTEKA

Noć, ulica, fenjer, apoteka,
Besmisleno, mutno svetlo drema.
Ma živeo ti još četvrt veka
Biće sve isto. Izlaza nema.

Umrećeš – i sve, kô pre,
Ponoviće se ispočetka:
Noć, kanalom leden vetar gre,
Ulica, fenjer, apoteka.


Aleksandar Blok

srbija-forum.com

Danilo Kiš - Takav je...

Takav je život.
Ščepa čoveka za dušu,
ne da mu da diše.

Danilo Kiš