Miroslav Mika Antić - Ne bojim se ja zuba...

 

 

Ne bojim se ja zuba,
zubi su mekši od usana.
Zubi ujedaju za trenutak,
usne za ceo život.

Miroslav Mika Antić

Mika Antić - Bosonoga pesma

Bosonoga pesma

Ovo je pesma
za tvoja usta od visanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obicne srece.
I nemam obicne grehove.

Moja je sreca srneca,
a gresno mi je smesno
Ako me neko cacne
u ove oci placne,
nije to neutesno:

ja umem od suza da pravim
klikere lepe,prozracne.

2.

Podelicu sa tobom
sva moja sasava zdravlja.
Zavoli moju senku
sto se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja,zar ne znas:
divno je nemati plan.

Izidji iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh,dubok
kao jezerske vode.

Evo,i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.

Mika Antić

Mika Antić - Lažljiva pesma

 

LAŽLJIVA PESMA

Kažem: mesec.
I gle — mesec!
Kažem : trava.
Stvarno — trava!
Eto zašto meni seva
ova moja smešna glava,
ova moja glava leva
što jedino zna da sneva.

A šta hoće glava luda?
Traži laži.
Traži čuda.
Namigne mi mojim okom.
Usnom mi se mojom smeška.
Pa sve živo ispretura
i vrti se ko vrteška.
Kaže: sunce nije sunce,
nit se nebo nad njim plavi.
Kaže: hoću nešto lepše
tu u tebi da se javi.


Smisliću ti nove ptice.
Nove snove.
Nova mora.
Hoću ono čega nema.
Neću ovo što se mora.


I zaista — ljudi bolji.
I zaista — mekši dlan.
Sve su plave oči plavlje.
Svaki dan je belji dan.
I zbilja mi lepše tako
lažljivo i naopako.

U kosi se mesto žvrka
raznobojne zvezde roje.
U krošnjama neke boje,
lažne,
ali lepše stoje.
I odjednom ove je pravo
i sve moje,
samo moje.
Stvari koje ne postoje
odjedanput — sve postoje.

Odjedanput: bordo mesec.
Odjedanput: plava trava.
Ljubičasto neko lišće
zelen vidik zavejava.
A meni se samo smeška
mojom usnom moja glava,
namigne mi mojim okom
i dalje se izmotava.

Sada mogu sve što hoću,
jer na mene dani liče.
Samo šmrknem — stane reka.
Samo trepnem — šuma niče.
Krov il’ oblak rukom skinem.
Noć il’ maglu skupim šakom.
Zato lažem kako zinem
i stvarno mi lepše tako.

Pa i ova leva glava,
četvrtasta — ko od panja,
i ona mi triput draža
kad izmišlja i kad sanja.

Miroslav Mika Antić

Mika Antić - Stvarnost je...

 Stvarnost je stvarnija ako joj dodaš nestvarnog.

                                                              Miroslav Mika Antić

Miroslav Antic – Kad bi jastuci progovorili

                                                                    

 Kad bi jastuci progovorili

o tome sta neko sanja i krije,
kada bi zaista progovorili
o tome sta neko radi kradom,
o devojcici,
na primer,
sto imitira starije
i nesto spletkari… spletkari,
sva izbrljana pomadom,
ili o decaku
sto se tupim ziletom brije
– kao: kuburi covek s bradom,
i sve ostalo kad bi progovorili
o tebi
i o meni,
bilo bi da se place i smeje
i da se pocrveni.

Srecom: jastuci nista ne govore.
Cuvaju milion tajni u mekoj belini perja.
Oni su kao ladje,
velike bele ladje,
sto plove u nemoguce,
u snove,
u bezmerja.
Uvece te odvedu.
U zoru te dovedu,
I zna se: sve je uredu…

Miroslav Antić

Mika Antić - Oči

Slika: Marco Cochrane

Slika: Christian Schloe

Oči


U svakom septembru ima necega nalik na tihe rastanke. Primetis to po igrama koje polako pocinju da se saplicu. Primetis to po iskracalom odelu, koje ostavljas mladjem bratu.

Primetis i po bajkama, koje smo dosad tako lepo izmisljali. Primetis kako nam i bajke sve manje veruju.

Ustvari, velika je to varka. Bas kao sto je i svet sa one strane svoga oka.

Onome koga posmatras u ogledalu s nadom. Ti si nada koju on gleda iz svog sveta. Ne veruj nicemu sto se moze primetiti samo sa jedne strane vida.

Trci i sastani se sam sa sobom. I izgubi se u daljinama sebe kao kap ciste svetlosti.

Retki su oni koji shvataju granicu slobode. Jos redji oni koji shvataju slobodu granice.

»Ne zidaj vrata veca od kuce «, kazu Eskimi. To isto znaci sto i zidati prozore manje od ociju.

Stvarno videti, znaci: umeti videti kisu kako pada uvis. Videti kako padaju uvis krovovi kuca i reke u kojima se taloze vrhovi planina.
Ovako sam to cuo: »Ko nije nebo ugledao u vodi, taj nema pojma sta su ribe na drvecu"

Pa ako se i okliznes, nekada, u zivotu, ne gledaj to kao pad u sunovrat nego kao pad uvis.

I uvek, uvek se seti Aleksandra Makedonskog: »Niko me na svetu nije pokori sem mene «.

Treba umeti videti nebo, puno zrnevlja svetlosti kako se uspravlja nad zemljom i razgranava u svome padu. Cveta.

I videti pad vetra kako raste duboko u doline, u ponornice blagosti, sine moj.

I snove valja videti kako rastu dok tones polagano u njih i paras se, bas kao sto i ove reci cutanja, tude i moje, tonu nocas, a nadvisuju krov i oblake, i nadvisuju nebo i rastu u jednu predivnu vasionu koju smo izmislili sebi u visovima opalog septembra.

Miroslav Mika Antić

Mika Antić - Misli

“Sve je samo toliko veliko, koliko smo mi mali u sebi. 
I sve je toliko malo, koliko smo mi u sebi veliki. “

Miroslav Mika Antić

Mika Antić - Vrlo je važno...

Vrlo je važno,
pre svega,
da prvu ljubav umeš
da izgovoris ćutanjem.

Da je sagledaš žmureći.
Da je oslušneš osmehom.
I dotakneš šaputanjem.

Vrlo je važno da o njoj
ne brbljaš hvalisavo svima
Ljubav - to nije užina
koju drugari dele.

Prva ljubav je providna
kao lutkino oko,
drhtava kao tišina
koja hoda po prstima

i prva prava čistota
tvoje nežnosti bele.

Ona je knedla u grlu,
srebrna knedla u grlu,
sve nedokučivo tvoje
i sve kristalno tvoje
i sve gugutavo tvoje
kao večernje zvono.

Ona je duboko u tebi
i duboko van tebe.

Ona je malo onako.
Pa još malo onako.

Pa onda ono.
I ono,
I onda: sasvim ono.

Mika Antić

Mika Antić - Proleće

Proleće

ne ljudi moji pa vi grešite
proleće nije ono što vi mislite
proleće nije kad cvetaju ljubičice
niti kada rastu visibabe bele
proleće nije ni kada se sneg topi
niti kada sunce malo toplije greje
proleće nije ni kada pupoljci ploda izviru sa grana
niti kada se ptice vraćaju sa juga..
proleće je ljudi moji nešto sasvim drugo..
ono nije godišnje doba..
proleće je nešto u nama..
proleće u meni probudi se i zimi,čak i na leto..
proleće je kad mi njena ljubav srce greje..
proleće je kad se ona sa mnom smeje
proleće je kad od njenog poljupca utonem u san
proleće je kad sa njom ja dočekam dan
proleće je i kada mi njen osmeh osvetli put
proleće je kada me ona umiri kada sam ljut
proleće je kada ja nju volim
proleće je kada se za ljubav borim
proleće je nešto što u meni nikad umreti neće..
proleće je doba od preostala tri veće..
ko ovakvom mom proleću nije odoleo
taj u životu nije iskreno voleo..

Mika Antić

Mika Antić,odlomak iz "Čarobne pesme"

I dok hodamo tako, 
hteo bih da te zamolim: 
preleti beskonačnost, 
prestigni vreme i maštu, 

al nikad ne zaboravi 
kako se korača po zemlji. 

Odlomak iz "Čarobne pesme" Mike Antića

Srbija Forum

Mika Antić,odlomak iz "Čarobne pesme"

Posle zvezdanih letova 

valja imati mesto 

gde možes da se spustiš. 

Jer ljudska srca su niska, 

zasadjena ko jagode. 

Odlomak iz "Čarobne pesme"-Mike Antića

Srbija Forum

Miroslav Antić - Snovi

Snovi

Velike reke imaju ušće
Koje ih pretvara u okean.

Veliki vetar prozračne
Puteve prema ravnici.

Ja imam samo san,
Običan malecki san
U kom sam za pedalj bliži
Ponekoj zvezdi
I ptici.

U zoru, od svega toga
Čitavo nebo izraste
Na mojim rukama toplim
I obrazima snenim.

I dan je nalik na jedne
Zenice graoraste
Oivičene zelenim.

I uopšte,
Zvezdo
I ptico,
Uopšte,
Celi svete,
Divno je kad se u nama
Neko čekanje javi.

Pa se od toga na usni
Nešto rumeno isplete.

I nešto graorasto
I zeleno u glavi.

Miroslav Antić

Mika Antić

„Ja imam samo san, običan malecki san u kome sam za pedalj bliže ponekoj zvezdi i ptici“ Mika Antić