Sretna Nova 2022. godina !

 

Zvonimir Golob - Osam izgubljenih stihova

 Osam izgubljenih stihova

Prvi je o tebi, ali neodređen.
Ono čega nema ostaje i peče.

Drugi je o tebi. Jabuke i voda
drhte u daljini dok uza me hodaš.

Treći je o tebi. Ne poznam ga više.
Samo svjetlo munje, vedro crne kiše.

Četvrti je o tebi. Ne vidim ti oči.
Tragovi u blatu, koraci u noći.

Peti je o tebi, a ti si daleko
do mrtvoga mora otišla si rijekom.

Šesti je o tebi, kao da te ima,
kao da si ovdje. Veče je, i zima.

Sedmi je o tebi, jedva da ga čujem.
Pod grlom u mesu skriva se. I ruje.

Osmi je o tebi. Govori i ćuti.
Ponavlja ga ptica. Ti ga nećeš čuti.

Zvonimir Golob

Goran Tadić - Da se predstavim

 

DA SE PREDSTAVIM

Ja sam ona ruka na njenom ramenu

sa fotografija pocepanih na pola.

Kad uzdiše i kaže nije mi ništa, ja sam to ništa

(i taj uzdah sam ja, bez mene bi se ugušila).

I onaj što joj se priviđa kad pogleda u retrovizor sam ja,

isti onaj iz anegdote: ko je to bio na vratima.

Ja sam sve u svemu.

Sve u svemu – niko.

Sve u svemu – ništa.

Goran Tadić

Goran Tadić - Da ti u dlan gledam

 

"Da ti gledam u dlan?"

Ne, ne proričem budućnost,
već sadašnji trenutak
želje da ti u dlan gledam
i vidim čime bi me hranila,
ovako poslušnog i izgladnelog.

Da ti u dlan gledam,
da se čudim
kako izdržim da ne poludim
od želje da ljubim
beskonačnu liniju mog života,
što se svud po tebi proteže?

Da ti u dlan gledam,
da se pokrenu svi moji nepokretni delovi,
(kao kad vodiš ljubav na daljinu, bez dodira),
da mislim da sam živ kad ugledam kap,
mojim suvim usnama namenjenu.

Da ti u dlan gledam,
dok ne ugledam odgovor na pitanje
zašto najdraže nije bliže
da dlanom srcu pokidanom
bore zategne
i ne dozvoli da pobegne
u spojene tuđe dlanove,
iz kojih će ga neko,
od tebe manje vredan,
na iskap popiti.

Goran Tadić

Srbija Forum

Ana Ahmatova - Umesto posvete

UMESTO POSVETE

Umesto posvete
Talasima lutala, šumom se krila
Priviđala se na emajlu sebi
Rastanak bih, možda, hrabro primila
Ali susret, bojim se, ne bih

Ana Ahmatova

Ljubiša Bačić - Moj živote, malo li te ima!

 Moj živote, malo li te ima!

Tek u šaku kol`ko stane zrno,
kol`ko odžak da izdimi dima,
ispod nokti kol`ko crno.
Odrani me zemlja, pa s`rani.
Ni da stanem niti da se prignem,
šta da čuvam,
o šta da se branim
nikud poš`o,
odnikud da stignem.
Moj živote, iskapana čašo
da se muke u tebe ugnjezde.
Čeljust razbi, trnovita pašo,
a ja tebe ukova u zvezde.

Ljubiša Bačić

Sergej Jesenjin - Haljina bela

 SF

Haljina bela

Haljina bela , purpurna traka ,
Latice kidam dozrelog maka.
Slavlje u selu poput oluje,
U kolu njena pesma se čuje.

Secam se, minu uz podsmeh blagi :
“Lep si , al’ nisi mog srca dragi .
Plam tvoje kose nek vetar gasi,
A moje drugi miluje vlasi.”

Znam da joj nisam blizak i mio:
Malo sam plesao, premalo pio.
Bio sam tužan, uvek u seni,
Dok pesma ječi i vino peni.

Srećnik, jer on je bestidnik mali,
Njegova brada prsi joj pali.
I dok u plesu vatra je greje,
Ona se meni u lice smeje.

Haljina bela, purpurna traka,
Latice kidam dozrelog maka.
Tu poput maka srce mi vene,
Zalud jer ona nije za mene.

Sergej Jesenjin

Jasna Karamehmedović - Novembar

 

Novembar

Novembar donosi džez,

Mandarine,

I čaj sa cimetom.

Nirvanu,

Gledanje u plafon

I sjećanja.

Poneki plan

I zatim strah da se neće ostvariti.

Poneku sreću

I zatim strah da neće potrajati,

Novembar donosi

Tipičnu tebe

U kaputu

Promrzlu od slabosti


I jedne nepreboljene riječi.


Jasna Karamehmedović

Jesenja elegija - Sve moje jeseni su tužne

 

Dušan Jakšić – Sve moje jeseni su tužne


Sve moje jeseni su tužne

Dani plačni su svi

A moje oči još su vlažne

Suza i bola trag



Za tebe čujem da si srećna

Ljubav prati te svud

I ruže drugom da si dala

Što nama donese maj



Zar nisi mogla meni opet da se vratš

Dobro si znala tebe da još čekam ja



I uvek jesen kada dođe

Kiše stignu u kraj

Tad moje oči suze vlaže

Setim se našega sna

Tin Ujević - Igračka vjetrova

   

Igračka vjetrova

Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublažit neće gorki san.

Podaj se pjanom vjetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.

Leti ko lišće što vir ga vije
za let si, dušo, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet što nema korijena.

Tin Ujević

Meša Selimović - Ruka stisnuta...

 

Ruka stisnuta u tišini,
utješi više nego puno poznatih riječi.

Meša Selimović

Goran Tadić - Fotografija

 

Fotografija

Čak i na fotografiji
tvoja kosa miriše na tvoju kosu,
tvoje su usne ukusne kao tvoje usne,
a tvoje oči nežne kao tvoje oči.
Meškoljiš se u mom naručju,
kao kad si u mom naručju,
želiš me kao kad me želiš
i šapućeš ljubi me kao što umeš,
kao kad šapućeš ljubi me kao što umeš,
a ja ne znam odakle da počnem,
kao što ne bih znao odakle da počnem
kada bi izašla iz fotografije.

Goran Tadić

Miroslav Mika Antić - Ne bojim se ja zuba...

 

 

Ne bojim se ja zuba,
zubi su mekši od usana.
Zubi ujedaju za trenutak,
usne za ceo život.

Miroslav Mika Antić

Željko Krznarić - E svileno moje...

E svileno moje,
kolika ti je duša,
nisam znao,
kao proleće,
kad se rasprostre,
Kad se zazeleni...
A sad znam, koliko je
to svemira,
s tobom se našlo
u meni...

Željko Krznarić

 Sretan 8. mart!

Viktor Igo - Ako si čovjek...

 “Ako si čovjek – vodi ljubav,

ako si cvijet – budi mimoza.”

Viktor Igo

Duško Radović - Neki dani

 

Neki dani

Sumorni neki dani.
Sad je dobro imati prijatelja, jednostavnog,
vedrog, veselog, lekovitog.
Da nas nauci sta je vazno a sta nevazno
u zivotu.
Da nas lupi sakom po ramenu i da od tog
udarca ozdravimo.

Zivot prolazi, a mi ne znamo sta bismo
sa njim.
Mrzi nas ili ne umemo da zivimo.
Najradije bismo ga ustupili nekom drugom
i uzivali gledajuci kako je lep nas zivot
kad ga drugi zive.

Rodio se novi dan. Probudio se ceo
Beograd da ga vidi.
Cestitajte jedni drugima.
Radovali ste se i manjim uspesima.

Duško Radović

Duško Trifunović - Samoća

 

                                                                               

Samoća

Povlačim se u svoju samoću,
tamo gde su ljudi moga kova,
tamo gde se teško živi noću,
od tišine i opasnih snova.

Digao sam ruke od skandala,
od prošlosti i pogrešnih želja,
od lepote izvora svih zala,
od ljubavi i od prijatelja.

Povlačim se a ostavljam ljude
u njihovoj zabludi od zlata,
da me nađu kad i njima bude
zakucala samoća na vrata.

Duško Trifunović

Žak Prever - Takva sam kakva sam

 

Takva sam kakva sam

Takva sam kakva sam.
Baš takva sam stvorena.
Kad imam želju da se smejem,
Smejem se grohotom.
Volim onog ko me voli.
Pa zar sam za to kriva?
Što nije uvek isti onaj koga volim.
Takva sam kakva sam.
Baš takva sam stvorena.
Pa šta sad hoćete?!
Šta hoćete od mene?!
Stvorena sam da se dopadam
I tu se ništa ne može izmeniti.
Potpetica mi je suviše visoka,
Struk mi je suviše vitak,
A grudi suviše čvrste.
I koluti pod očima suviše modri.
A onda i zatim
Takva sam kakva sam!
Dopadam se onome kome se dopadam.
I šta se to vas tiče?!
Ono što mi se dogodilo…
Da, ja sam volela nekoga.
Nekoga ko me je voleo.
Kao deca što se među sobom vole
I znaju prosto da vole,
Da vole, vole, vole…
I zašto me onda ispitivati?!
Ja sam ovde samo da vam se dopadam
I ništa se tu ne može izmeniti!

Žak Prever

Desanka Maksimović - Opomena

Opomena

Čuj, reći ću ti svoju tajnu:
ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Mogu mi se učiniti
duboke i meke
oči neke
sasvim obične.

Može mi se učiniti
da tonem u zvuke
pa ću ruke
svakom pružiti.

Može mi se učiniti
lepo i lako
voleti kratko
za jedan dan.

I mogu kom reći u tome času
čudesnu tajnu
koliko te volim.

O, ne ostavljaj me nikad samu
kad neko svira.

Učiniće mi se negde u šumi....
Ponovo sve moje suze teku
kroz samonikle neke česme.

Učiniće mi se crn leptir jedan
po teškoj vodi krilom šara
što nekad neko reći mi ne sme

Učiniće mi se negde kroz tamu
neko peva i gorkim cvetom
u neprebolnu ranu, ranu srca dira

O, ne ostavljaj me nikad samu,
nikad samu,
kad neko svira...

Desanka Maksimović

Sve sam to ja...

Sve sam to ja...
I ove rane, i ti osmesi, suze radosnice, jecaj iz grudi,
preki pogled, kao i onaj zaljubljeni, blag,
oluja sam zorom, smiraj letnje noći, muk i krik u jednom..
Sve sam to ja, voli me do kosti i srži, ili ne počinji.

 

Aleksandar Blok - Noć,ulica,fenjer,apoteka

 

NOĆ, ULICA, FENjER, APOTEKA

Noć, ulica, fenjer, apoteka,
Besmisleno, mutno svetlo drema.
Ma živeo ti još četvrt veka
Biće sve isto. Izlaza nema.

Umrećeš – i sve, kô pre,
Ponoviće se ispočetka:
Noć, kanalom leden vetar gre,
Ulica, fenjer, apoteka.


Aleksandar Blok

srbija-forum.com

Danilo Kiš - Takav je...

Takav je život.
Ščepa čoveka za dušu,
ne da mu da diše.

Danilo Kiš

Pol Elijar - Tvoja narandžasta kosa u praznini sveta

 

Fotka uzeta ovde

TVOJA NARANDŽASTA KOSA U PRAZNINI SVETA

Tvoja narandžasta kosa u praznini sveta,
U praznini teških stakala tišine
I od sene gde moje gole ruke traže sva tvoja lica,
Oblik tvoga srca je varljiv
I tvoja ljubav nalik mojoj izgubljenoj želji
O uzdasi od ambre, sanje i pogledi.
Ali ti nisi vazda bila uza me. Moje sećanje
Još uvek u tami jer vide gde dolaziš
I odlaziš. Vreme se služi rečima kao ljubav.

Paul Éluard

Dara iz Jasenovca

 Дара из Јасеновца

Режија Предраг Гага Антонијевић
Сценарио Наташа Дракулић

Да се никада не заборави и не понови Јасеновац,Јасеновац балкански Аушвиц.
''Злочин је злочин прећутати'' - Анђелко Маслић

Đorđe Balašević - Uspavanka za dečaka

 

Uspavanka za dečaka

Pričaće ti jednom možda,
Kako sam ja bio štošta
Pile moje, pače moje malo…

Mudrovaće, badavani
Kad me nema da se branim
Da sam blizu… ne bi im se dalo…

Pričaće ti o plovidbi,
Ti što nisu sidro digli
Šta sam za njih neg’ ukleta šajka?

Tvrdiće, sa zlobnim sjajem
Da sam drhtao pred zmajem
Gledali su oni… iz prikrajka…

Al ti slutiš otkud bore
Trunje se u oku diglo
Olujno je tamo gore
Gde nas nije puno stiglo

Znam da sanjaš more sveća
I korake po tom doku
Ti si tamo bio… u mom oku…

Pričaće ti kojekakvi,
Zloba se ko rubin cakli
Kako odjek mog osmeha ječi.

Kleće se u pretpostavke
Kljuckajući, kao čavke
Moje loše prepričane reči

Brojao sam ljude s krsta
Pravila i izuzetke
Posvud promašena vrsta
Samo retki nađu retke

Znam da sanjaš vaskrsenje
Jednu siluetu plahu
Ti si tamo bio… u mom dahu…

Pričaće ti jednom svašta
Boljima se teško prašta
Pile moje, pače moje malo…

Silni miševi u boci
Javiće se ko svedoci
Pustolovnog traganja za Gralom

Ne znam više, bože prosti,
Dal da strepim il da stremim?
Da to breme posebnosti i na tebe nakalemim?
Ako nije kasno već?

Znam da sanjaš rimovanja,
Krike, i tišinu nemu
Ti si bio svugde u mom svemu
Pile moje, pače moje malo…
Lavče moje…

Đorđe Balašević

Đorđe Balašević - Miholjsko leto

 

Đorđe Balašević - Miholjsko leto

 

Miholjsko leto

Do pola jedan je bila
na casu klavira
onda korakom merila grad
i usput gledala izloge
pardon, svoj odraz u njima

U kosi jos, poput venca
ona molska kadenca
mala vracka da upravo tad
uz caffe Kibic polagano
nadodje on, kao plima

Tajne su tu zato
da ih neko nasluti
postoji rec koja vredi
tek kad se odcuti
Bogu je kanuo caj
svud je prsnuo sjaj

Jedan platan ce ostati zlatan
ona kroz smeh cvrsto
svoju kajdanku stisce
ne drhti on, to je samo
to uvelo lisce
blazeno Miholjsko leto
jedno i sveto za njih

Djordje Balasevic

Jovica Letić - Susret

 

Susret

Sreli smo se
negdje
između svjetova
u malom prolazu
gdje
sudbine se ukrštaju
u vremenu
kada svemir utihne
da se
šapati duša čuti mogu...

Jovica Letić

Mika Antić - Bosonoga pesma

Bosonoga pesma

Ovo je pesma
za tvoja usta od visanja
i pogled crn.
Zavoli me,
kad jesen duva u pijane mehove.

Ja umem u svakom novembru
da napravim jun.
I nemam obicne srece.
I nemam obicne grehove.

Moja je sreca srneca,
a gresno mi je smesno
Ako me neko cacne
u ove oci placne,
nije to neutesno:

ja umem od suza da pravim
klikere lepe,prozracne.

2.

Podelicu sa tobom
sva moja sasava zdravlja.
Zavoli moju senku
sto se klati niz dan.

Sutra nas mogu sresti
ponori ili uzglavlja.
Ludo moja,zar ne znas:
divno je nemati plan.

Izidji iz tog detinjstva
kao iz starih patika.
Zavoli moj osmeh,dubok
kao jezerske vode.

Evo,i ja sam se izuo.
Pod vrelim tabanima
rastapa mi se asfalt.

Budi uz mene kad odem.

Mika Antić

Lao Ce

 

 "Muziku u duši i svemir može da čuje."

                                                     Lao Ce

Ivo Andrić - Lanjska pjesma

 

Lanjska pjesma

Mirišu silno bijeli cvjetovi
i pada sitna kiša proljetna,
ja kisnem sam.

O niko ne zna kako je
teško hoditi sam i bolestan,
bez igdje ikog svoga,
u zlatno proljeće.

U srcu mome nema ljubavi,
u srcu mom su tavni spomeni,
davni i mučni.

Silno mirišu bijeli cv'jetovi.
Kisnem. Bez mira, bez ljubavi.
Sam i žalostan.

Ivo Andrić