Goran Tadić - Da se predstavim

 

DA SE PREDSTAVIM

Ja sam ona ruka na njenom ramenu

sa fotografija pocepanih na pola.

Kad uzdiše i kaže nije mi ništa, ja sam to ništa

(i taj uzdah sam ja, bez mene bi se ugušila).

I onaj što joj se priviđa kad pogleda u retrovizor sam ja,

isti onaj iz anegdote: ko je to bio na vratima.

Ja sam sve u svemu.

Sve u svemu – niko.

Sve u svemu – ništa.

Goran Tadić

Goran Tadić - Da ti u dlan gledam

 

"Da ti gledam u dlan?"

Ne, ne proričem budućnost,
već sadašnji trenutak
želje da ti u dlan gledam
i vidim čime bi me hranila,
ovako poslušnog i izgladnelog.

Da ti u dlan gledam,
da se čudim
kako izdržim da ne poludim
od želje da ljubim
beskonačnu liniju mog života,
što se svud po tebi proteže?

Da ti u dlan gledam,
da se pokrenu svi moji nepokretni delovi,
(kao kad vodiš ljubav na daljinu, bez dodira),
da mislim da sam živ kad ugledam kap,
mojim suvim usnama namenjenu.

Da ti u dlan gledam,
dok ne ugledam odgovor na pitanje
zašto najdraže nije bliže
da dlanom srcu pokidanom
bore zategne
i ne dozvoli da pobegne
u spojene tuđe dlanove,
iz kojih će ga neko,
od tebe manje vredan,
na iskap popiti.

Goran Tadić

Srbija Forum

Ana Ahmatova - Umesto posvete

UMESTO POSVETE

Umesto posvete
Talasima lutala, šumom se krila
Priviđala se na emajlu sebi
Rastanak bih, možda, hrabro primila
Ali susret, bojim se, ne bih

Ana Ahmatova

Ljubiša Bačić - Moj živote, malo li te ima!

 Moj živote, malo li te ima!

Tek u šaku kol`ko stane zrno,
kol`ko odžak da izdimi dima,
ispod nokti kol`ko crno.
Odrani me zemlja, pa s`rani.
Ni da stanem niti da se prignem,
šta da čuvam,
o šta da se branim
nikud poš`o,
odnikud da stignem.
Moj živote, iskapana čašo
da se muke u tebe ugnjezde.
Čeljust razbi, trnovita pašo,
a ja tebe ukova u zvezde.

Ljubiša Bačić

Sergej Jesenjin - Haljina bela

 SF

Haljina bela

Haljina bela , purpurna traka ,
Latice kidam dozrelog maka.
Slavlje u selu poput oluje,
U kolu njena pesma se čuje.

Secam se, minu uz podsmeh blagi :
“Lep si , al’ nisi mog srca dragi .
Plam tvoje kose nek vetar gasi,
A moje drugi miluje vlasi.”

Znam da joj nisam blizak i mio:
Malo sam plesao, premalo pio.
Bio sam tužan, uvek u seni,
Dok pesma ječi i vino peni.

Srećnik, jer on je bestidnik mali,
Njegova brada prsi joj pali.
I dok u plesu vatra je greje,
Ona se meni u lice smeje.

Haljina bela, purpurna traka,
Latice kidam dozrelog maka.
Tu poput maka srce mi vene,
Zalud jer ona nije za mene.

Sergej Jesenjin

Jasna Karamehmedović - Novembar

 

Novembar

Novembar donosi džez,

Mandarine,

I čaj sa cimetom.

Nirvanu,

Gledanje u plafon

I sjećanja.

Poneki plan

I zatim strah da se neće ostvariti.

Poneku sreću

I zatim strah da neće potrajati,

Novembar donosi

Tipičnu tebe

U kaputu

Promrzlu od slabosti


I jedne nepreboljene riječi.


Jasna Karamehmedović

Jesenja elegija - Sve moje jeseni su tužne

 

Dušan Jakšić – Sve moje jeseni su tužne


Sve moje jeseni su tužne

Dani plačni su svi

A moje oči još su vlažne

Suza i bola trag



Za tebe čujem da si srećna

Ljubav prati te svud

I ruže drugom da si dala

Što nama donese maj



Zar nisi mogla meni opet da se vratš

Dobro si znala tebe da još čekam ja



I uvek jesen kada dođe

Kiše stignu u kraj

Tad moje oči suze vlaže

Setim se našega sna

Tin Ujević - Igračka vjetrova

   

Igračka vjetrova

Pati bez suze, živi bez psovke,
i budi mirno nesretan.
Tašte su suze, a jadikovke
ublažit neće gorki san.

Podaj se pjanom vjetru života,
pa nek te vije bilo kud;
pusti ko listak nek te mota
u ludi polet vihor lud.

Leti ko lišće što vir ga vije
za let si, dušo, stvorena.
Za zemlju nije, za pokoj nije
cvijet što nema korijena.

Tin Ujević

Meša Selimović - Ruka stisnuta...

 

Ruka stisnuta u tišini,
utješi više nego puno poznatih riječi.

Meša Selimović

Goran Tadić - Fotografija

 

Fotografija

Čak i na fotografiji
tvoja kosa miriše na tvoju kosu,
tvoje su usne ukusne kao tvoje usne,
a tvoje oči nežne kao tvoje oči.
Meškoljiš se u mom naručju,
kao kad si u mom naručju,
želiš me kao kad me želiš
i šapućeš ljubi me kao što umeš,
kao kad šapućeš ljubi me kao što umeš,
a ja ne znam odakle da počnem,
kao što ne bih znao odakle da počnem
kada bi izašla iz fotografije.

Goran Tadić