Lepa Simić - Pod teretom sećanja

Pod teretom sećanja


Kotrljam se
kao iznemoglo sunce
stazama
što su u mladu trsku zarasle

Treperi lik 
moga dede
kraj stare vodenice

Tamne senke
preskaču prašnjavi fenjer
i prazne dzakove
prekrivene paučinom.

Putujem
kroz zelena polja
nošena sarenilom
čarobnih ćilima

Ruke širim
u prazno
Umorna mi ramena

Zvuci rodne grude
vraćaju mi 
detinjstvo na dlan

Noćas
nemam sna

Lepa Simić